blog

blog

Читаоци

Архива чланака

Translate

понедељак, 27. октобар 2014.

Шта рећи?!

Читајући чланак "Истражити везу рака и осиромашеног уранијума" у данашњој Политици, просто сам се запрепастила. Да ли професор Џодић као директор Института за онкологију и радиологију толико не зна физику или сам себе демантује током разговора? Намеће се питање да ли др. Џодић уопште зна шта је осиромашени уранијум и какве последице има по људски организам и животну средину? У литератури (истини за вољу на енглеском језику) нуклеарне медицине наводи се да се рак штитне жлезде највише испољава 10 - 15 година након изложености особе осиромашеним уранијумом, након чега се лагано смањује (тај податак су  износили и поједини медицински стручњаци из Србије који се баве нуклеарном медицином). У том периоду су најосетљивији јајници, дигестивни тракт, плућа и грло. Цуриле су информације да су војници НАТО-а који су боравили на Косову за време и након бомбардовања обољевали од рака....Шта рећи за жртве и наследнике Хирошиме и Нагасакија, последње хаварије у Фокушими - да ли и за њих треба студија о штетном дејству или им је "стрес" донео канцер?! Део о лечењу деце у Русији и помоћи експерата из остатка света нећу ни да коментаришем јер јето  директно омаловажавање лекара који раде у Институту за онкологију и радиологију. 

П.С.Можда целом истраживању помогну и два физичара који су добили посао у Институту за онкологију и радиологију тако што су поред дипломе о стеченом звању приложили и сертификат о знању једног светског језика (знање језика се проверава конверзацијом, а не сертификатом - колико је валидан сертификат од пре деценију или две за знање језика?!) Стога ме оваква прича директора Џодића и не изненађује - то је део миљеа о запошљавању у Србији - важан је папир а за знање ко те пита. Надам се да ће се огласити особе од струке које ће појаснити утицај радијације на човеков организам, можда неко од њих и објави своју већ објављену студију....

logo
Истражити везу рака и осиромашеног уранијума
Oзбиљном студијом нисмо испитали последице бомбардовања, каже професор др Радан Џодић
Број пацијената који имају рак штитасте жлезде у последњих 10 година порастао је у Институту на онкологију и радиологију Србије у Београду за 300 одсто, тврди директор ове установе, професор Радан Џодић. Годишње у овој установи обави се преко 700 операција штитасте жлезде, од којих је више од 150 карцинома.
Иако за епидемију малигних обољења која је захватила Србију последњих година, грађани криве хронични стрес, лошу исхрану, али и бомбардовање муницијом са осиромашеним ураном, др Џодић је у објашњавању евентуалних разлога за овај огромни пораст пацијената – опрезан и уздржан.
– Говорим о порасту од 300 одсто пацијената у овом институту, а не у целој Србији, јер имам податке само о онима које ми лечимо и оперишемо. Можда нам пацијенти долазе у тако великом броју зато што су вођени познатим именима хирурга и тиме што овде имамо одличан тим, као и колеге у Центру за ендокрину хирургију КЦС-а.Као озбиљан научник и хирург, не могу да доводим у везу пораст рака штитасте жлезде и бомбардовање осиромашеним уранијумом без озбиљног истраживања и чињеница, а ми то за сад немамо – објашњава др Џодић.
Наш саговорник подвлачи да број оболелих од рака штитасте жлезде расте у целом свету, али да боља дијагностика овог обољења није разлог који то објашњава.
– Сматрам да је број ових обољења порастао због бројних нуклеарних несрећа широм света, али и нуклеарних проба. Сав тај радиоактиван материјал је остао на планети, избаци се у атмосферу или воду, па се поједе или прогута са храном, а штитаста жлезда је најосетљивији орган на озрачивање. Драстичан пример је несрећа која се догодила у Чернобиљу 1986. године, после које је радиоактиван облак практично покрио целу Европу, а вероватно и свет. У разлоге пораста морамо да рачунамо и оно што се добија зрачењем врата и лица деце и адолесцената, због акни, туберкулозе или неких хемангиома, што је рађено шездесетих година 20 века– наводи др Џодић.
За тезу да је бомбардовање наше земље осиромашеним уранијумом током 1999. године криво за пораст броја оболелих од рака у Србији каже да је „екстремно врућа тема”.
– Иако смо имали несрећу да будемо бомбардовани такозваним осиромашеним уранијумом, нашли смо да су генетске промене код наших болесника идентичне онима које се налазе код других пацијената у Европи. Дакле, нема већег процента генетских промена, али ми не знамо да ли у регијама, у којима је бачен осиромашен уранијум у Србији има више оболелих и више генетских промена, јер такво истраживање никада није урађено – сматра наш саговорник.
Да ли су бомбе са осиромашеним уранијумом морале оставити последице, односно изазвати већу учесталост рака у Србији?
– Нема довољно мале дозе зрачења за коју бисмо рекли да је безопасна. Истраживања су утврдила да је исход лечења рака штитасте жлезде око 20.000 деце из регије око Чернобиља једнак исходу оних пацијената са овим карциномом који нису били озрачени, па уколико се добро оперишу, добију супресивну терапију хормонима и терапију јодом, они једнако дуго и квалитетно живе. Али, ову децу лече експерти, јер Руси су озбиљно схватили проблем и имали помоћ научника из целог света – каже др Џодић.
Он додаје да су лекари института виђали веома узнапредовале форме злоћудих тумора код пацијената који су током ратних дејстава били на Косову или у Босни, али наглашава да су биле само клиничка запажања, а да би се веза доказала неопходно је да се направи озбиљна епидемиолошка студија.

Нема коментара:

Постави коментар